Aleksandrov zavet

napomena: religiju sam u potpunosti odbacio, bi mi žao da izbacujem strofe 🙂

Pogani ljudi, đavoljе slugе..
Ostajtе sami u zlu i tami.
Nеka vam mržnja vodilja budе,
Ljubavlju ja ću svojе da branim.

Nе dam na sеbе, stvorovi gnusni,
Ali bеz gnеva.. Uz mеnе jе Bog..
Klеtva sе nеćе naći na usni,
Jеr nijе dеo ratovanja mog.

Život mе tеškim brigama zasu,
Ali ja nisam ni na koga ljut..
Ljubiću jutra kakva god da su,
Prеd sobom vidim samo jеdan put…

Nеćе mе podlac skrеnuti s njеga,
Nit’ ćе mi vеru uzdrmati šljam..
Prošlo jе vrеmе bеsa i jеda,
Ljubav jе svе što ću svеtu da dam.

Pogani ljudi, đavoljе slugе..
Ostajtе sami u zlu i tami.
Nеka vam mržnja vodilja budе,
Ljubavlju ja ću svojе da branim.

Nе dam na sеbе, stvorovi gnusni,
Ali bеz gnеva.. Uz mеnе jе Bog..
Klеtva sе nеćе naći na usni,
Jеr nijе dеo ratovanja mog.

Sladitе sе nеdaćama drugih,
Uživajtе u vеstima lošim..
Zavist vam samo stradanjе nudi,
Od zla sе srcе roni i troši…

Držitе sе bеzumlja i tminе,
Ja ništa višе nеmam sa vama…
Činitе zlo – dičitе sе timе…
Na mеnе nе možе prеći tama.

Nе dam na sеbе, stvorovi gnusni,
Al’ nе na način podmuklog i zlog…
Klеtva sе nеćе naći na usni,
Jеr nijе dеo ratovanja mog.

Pogani ljudi, đavoljе slugе,
Odavno nismo na istoj strani.
Nеka vam mržnja vodilja budе,
Ljubavlju ja ću svojе da branim.

A. Vojinović (2011)

Johnny Cash – I hung my head (prepev)

Jednog ranog jutra,
Kad me je za zabavom morila žeđ,
Pozajmio sam Džebovu pušku
I popeo se na breg.

Usamljeni jahač
Jurio je preko ravnice,
Čisto radi vežbe,
Naciljah mu lice.

Bratova puška je opalila,
Širom zemlje odjeknu pucanj.
Konj je nastavio da jurca,
A jahač mrtav pade u travu,
Oborio sam glavu,
Oborio sam glavu.

Krenuh da bežim
Da bi se noćna mora svršila.
Puška mog brata u reci je završila.
U južne zemlje bežao sam svojim mukama,
Tamo su me pronašli
Sa glavom među rukama.

Šerif me pitao
Zašto sam hitao,
Tek sam tad shvatio
Šta sam uradio.
Bez ikakvog razloga,
Komadom olova javu
Pretvorio sam u stravu,
Oborio sam glavu,
Oborio sam glavu.

U sudnici se našao čitav grad,
U svojoj stolici sudija je sedeo visoko iznad:
„Objasnite sudu
Šta vam je prolazilo kroz glavu,
Na poroti je da donese presudu pravu“

Osetio sam moć smrti
Nad životom,
Deci uzeh oca,
Majku im učinih
Udovicom sirotom.
Poželeh da sam mrtav
Dok sam ih za oproštaj molio.
Glavu sam oborio,
Glavu sam oborio.

Glavu sam oborio,
Glavu sam oborio.

Jednog ranog jutra,
Kad me je morila dosade beda,
Video sam vešala na vrhu brega,
I, negde u daljini,
Obmanom uma uspeh da spazim
Usamljenog jahača
Kako preko ravnice prelazi.

Došao je da me povede sa sobom,
Da vidi šta će porota sa mnom učiniti,
Zajedno ćemo u kraljevstvo božje odjahati.
Molio sam se božjoj milosti
Znajući da ću uskoro
Odozdo mirisati travu,
Oborio sam glavu,
Oborio sam glavu.

Oborio sam glavu,
Oborio sam glavu.

A. Vojinović (2017)

Crtice iz beogradskih bolnica also known as Distrofija bluz

jun 2015

Paklena vrućina.
Kašalj se razleže po hodnicima i prenatrpanim groznim sobama.
Na zidovima portreti značajnih i velikih ljudi.
Posmatram ih dok čekam da mi kažu u koju prenatrpanu groznu sobu će me smestiti.
Umetnost spasava!
(Shvatih da me je uvek spasavala i neprimetno vukla k sebi).
Shvatih i da je ovde potpuno bespomoćna.
Posmatram slike suznim, krvavim očima.
Ne teše me, ne leče i ne nude bekstvo, kao što bi to činile na nekom lepšem i veselijem mestu.

Prolazi jedan starac, teško dišući.
Pomalo me podseća na oca.
Prokletstvo. Starimo i propadamo.
Svest o tome dodatno mi otežava da svarim ovo mesto.
Neki pacijent se buni jer mora da mi ustupi krevet.
Prijatelju, poslednje što želim je da budem ovde.

Dvadeset minuta kasnije, prvi put u životu koristim aparat za disanje.
Doktor, neverovatan i dobar čovek, moj spasilac, uverava me da ću se lako navići i da to nije ništa strašno, dok mi suze klize niz obraze pritisnute maskom za disanje, a mašina pumpa kiseonik u pluća.

Starac iza mene počinje da krklja, a ja stičem utisak da mi se vrela voda sliva niz vrat i ramena.
Doktor vidi da sam se uspaničio i prebledeo.
Dečko! Ti ćeš da kolabiraš! Brzo, prebacite ga na krevet!
Očas posla nađoh se u krevetu iz kojeg sam isterao onog jadnog pacijenta.
Najlepša devojka na svetu daje mi infuziju.
Dok se divim savršenim crtama njenog lica, doktor mi saopštava da će me prebaciti u drugu sobu.

Pacijent sad može da odahne.

***

Soba je prazna.
Nema krkljanja da me prestravljuje.
Ima čak i klimu (ruku na srce, toliko dobro radi da povećava temperaturu).
Smestili su me u krevet i ponovo uključili aparat.
Da se naviknem.
Kiseonik me konačno opušta i polako tonem u san.
San prerasta u košmar u kojem me juri neka nakaza dok joj zver bije o vrata, čekajući da je nakaza pusti na mene.

Budim se iz groznog sna
(Stvarnost deluje još groznije).
Zurim u plafon i razmišljam o svemu.
Pažnju mi privlače neobični oblici nastali od vlage.
Pokušavam da ih dešifrujem
(Na trenutak zaboravljam teške misli).
Jedan izgleda čas kao dečak na dušeku u vodi,
čas kao vojnik na zemlji, sa puškom u rukama.
Drugi je pljunuti Hermes.

Šta li mi to bogovi poručuju?

A. Vojinović

Čovek uvek stoji sam

Masa lako kompas gubi,
Dovoljan je mali plam.
Bolje van okvira budi,
Čovek uvek stoji sam.

Nameću ti iste staze,
Štancovanje ne sme stati,
Da si k’o i drugi – paze,
Red se mora održati.

Zla mašina želi svakog
Da uvuče u svoj stroj,
Ne paziš li, završićeš
I ti kao šraf u njoj.

Sa svih strana laži niču,
Uporno ih seje šljam.
Ne veruj u svaku priču,
Do istine dođi sam.

Promišljanjem carstvo brani
Što u glavi zdravoj raste,
Istinom ga uvek hrani,
Ne slušaj zov rulje glasne.

Masa lako kompas gubi,
Dovoljan je mali plam.
Bolje van okvira budi,
Čovek uvek stoji sam.

A. Vojinović (2017)

Prozor u dvorište (na moj način)

Vidim

Parking
I teren za basket

Teren odzvanja od lopte
I borbe za loptom

Dečaci protiv devojčica

Naravno, devojčice ih razbijaju

Skrećem pogled na parking
(Koji je neka vrsta prolaza i prečice)

Prolazi
Bolesnik i nasilnik

Krenuo je po pivo

Posle par minuta
Vraća se sa dragocenim napitkom u kesi

Biće veselo večeras

Smenjuje ga drugi bolesnik
Mirnije naravi i slobodnog duha
(Njegov hobi je
Naslanjanje genitalija na prozor
i besplatan striptiz za prolaznike)

Na dnevnoj svetlosti deluje normalnije za nijansu
Ipak, odaje ga hod
Kao i onog prethodnog

Ima tu, naravno, i dobrih i normalnih ljudi
Ali oni nisu tako zanimljivi za vas
A ni za mene

Potom nailazi
Udruženje davitelja mačaka

Članovi divljaju i gone mačku

Stigli su je
I zadavili

Čovek podiže leš lopatom i odnosi ga negde

I to je, srećom, jedino ubistvo koje sam video

A. Vojinović (2012)

A softy (for Kurt Cobain)

I haven’t been listening to you for years
Tired of internal demons and weakness

I have changed

I have managed to do
The thing that would ruin your art

And yet

Today I felt the need to hear
The most beautiful howl in the world
(A cry for help loved by many)

And today

As before

I hum, frowning
(A smile has never went along with your voice)

From one melody to another
Through the distortion and screams

I recall heavy
Bluish days
Convinced that I got through them

I turn off the music
I am grinning again

And yet

I am afraid

I will return to your songs
When I forget how the hands are used

A. Vojinović (2010)

https://lovacnasunce.wordpress.com/2014/08/20/mekusac/

Bridge over troubled water (prepev)

Kad ophrva te bol i ostaneš bez snage
Od suza obrisaću oči tvoje drage
Kad dođu teški dani
Biću na tvojoj strani
Kad ti i poslednji prijatelj ode
Postaviću se
Kao most preko nemirne vode
Postaviću se
Kao most preko nemirne vode

Kad te potpuno slome,
Kad počneš ulicama lutati
Dok čekaš noć tešku i dugu,
Ja ću te utešiti,
Podeliću s tobom tugu

Kad nastupi tama
I patnja preovlada
Kao most preko nemirne vode
Postaviću se tada
Kao most preko nemirne vode
Postaviću se tada

Zaplovi, srebrna devojko,
Zaplovi
Došlo je vreme da zasijaš
Već ti se ostvaruju snovi
(Vidiš li kako sjaje?)
Ako ti zatreba prijatelj,
Odmah uz tebe ploviću
Kao most preko nemirne vode
Tvoju dušu umiriću
Kao most preko nemirne vode
Tvoju dušu umiriću

A. Vojinović (2017)